Епископија брегалничка
| Епископија брегалничка Православна охридска архиепископија | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Сједиште | Штип |
| Држава | Северна Македонија |
| Основана | 2002-2005 |
| Укинута | 2022-2023 |
| www | |
| Архијереј | |
| Архијереј | Марко (Кимев) |
| Чин архијереја | епископ |
| Титула архијереја | епископ брегалнички и мјестобљуститељ битољски |
-sr.svg) | |
Епископија брегалничка је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве. Надлежни архијереј је епископ Марко (Кимев), а сједиште епископије се налази у Штипу.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Све до 2002. године, ово подручје се у оквиру епархијског устројства СПЦ сматрало делом упражњене Злетовско-струмичке епархије, чијим је администраторима још од избијања црквеног раскола (1967) било забрањивано (од стране држвних власти тадашње СР Македоније, односно БЈРМ) да обављају своју службу на том простору, на коме је тадашња расколничка Македонска православна црква у међувремену основала своју Брегалничку епископију.
Непоседно након склапања Нишког споразума, СПЦ је током 2002. године донела неколико одлука о преуређењу јерархијских односа у циљу организовања аутономне Охридске архиепископије, у чијем саставу би се налазила и новостворена канонска Брегалничка епископија. Одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ од 23. септембра 2002. године, тадашњи велешко-повардарски владика Јован (Вранишкоски) постављен је за патријаршијког егзарха над свим епархијама СПЦ на подручју тадашње БЈРМ, укључујући и Брегалничку епископију.[2]
Срварање канонске Брегалничке епископије потврђено је 24. маја 2005. године када је Свети архијерејски сабор СПЦ донео Томос о црквеној аутономији Православне охридске архиепископије, у коме је у склопу аутономне ПОА била назначена и ова епископија, а недуго потом за брегалничког епископа изабран је 2006. године дотадашњи титуларни епископ дремвички Марко (Кимев).[3]
У периоду од 2002. до 2022. године, Епископија брегалничка била је једина канонска наследница древних православних епархија које су вековима постојале у поречју Брегалнице. Питање о опстанку ове епископије и целе ПОА покренуто је у пролеће 2022. године, након измирења између СПЦ и МПЦ. Услед велике сложености тог питања, које није могло бити решено одмах, архијереји ПОА нису присуствовали објављивању патријарховог томоса о аутокефалности МПЦ, који је био уручен 5. јуна у Београду.[4] Решавање тих комплексних питања изнова је покренуто у пролеће 2023. године, када је постигнут коначни споразум о интеграцији ПОА са МПЦ, што је подразумевало и фактички престанак постојања ПОА и свих њених епископија.
Види још
[уреди | уреди извор]- Православна охридска архиепископија
- Марко Кимев
- Злетовско-струмичка епархија
- Морозвиздска епархија
- Злетовска епархија
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Православна охридска архиепископија: Епископија брегалничка, Приступљено 13. 5. 2019.
- ^ ПОА: Одлука од Соборот на Српската Православна Црква за поставување на Митрополитот Јован за Егзарх на Патријархот српски за сите епархии на Православната Охридска Архиепископија
- ^ СПЦ (2006): Саопштење Православне охридске архиепископије
- ^ „СПЦ (2022): Патријарх српски Порфирије уручио архиепископу Стефану Томос којим се потврђује аутoкефалност Македонске православне цркве - Охридске Архиепископије”. Архивирано из оригинала 05. 06. 2022. г. Приступљено 21. 06. 2022.